МИТРОПОЛИТ ПОЧАЕВСКИ ВЛАДИМИР – ПИСМО ДО ПАТРИЈАРХОТ КИРИЛ И СВЕТИОТ АРХИЕРЕЈСКИ СОБОР НА РПЦ

IMG_2936
МИЛИ БРАЌА И СЕСТРИ, ВЕРНИЦИ НА ВИСТИНСКАТА ВЕРА ПРАВОСЛАВНА
Администрацијата на Македонска Вистинска Православна Црква го постави ова писмо на Митрополитот Владимир од РПЦ на својата веб страна со цел да ви укажеме дека се повеќе се крева гласот на вистината и дека екуменизмот зема се поголем замав во православниот свет и тоа од страна на поглавари на најголемите и највлијателните Православни Цркви. Гласот на Вистината, која Господ Исус Христос им ја проповедаше на своите ученици, секогаш исплива на површина бидејќи со вистината е и светлината. „А овој суд е за тоа што Светлината дојде на светот, но на луѓето им омиле повеќе мракот отколку светлината, оти нивните дела беа лоши. Зашто секој, што прави зло, ја мрази светлината и не оди кон светлината, за да не бидат осудени неговите дела, оти се лукави. А оној што твори вистина, оди кон светлината, за да се видат неговите дела, бидејќи се по Бога извршени.” (Јн. 3, 19-21), „Влезете низ тесната врата; оти широки се вратите и широк е патот што води кон пропаст, и мнозина минуваат низ нив, а тесни се вратите и тесен е патот што водат кон животот, и малцина го наоѓаат.“ (Мат. 7, 13-14), „Зашто, ви велам: никој од поканетите нема да вкуси од вечерата Моја. Оти мнозина се поканети, но малкумина се избрани.” (Лк. 14, 24), „Но полесно им е на небото и на земјата да преминат, отколку една црта од Законот да пропадне.“ (Лк. 16, 17)

МИТРОПОЛИТ ПОЧАЕВСКИ ВЛАДИМИР – ПИСМО ДО ПАТРИЈАРХОТ КИРИЛ И СВЕТИОТ АРХИЕРЕЈСКИ СОБОР НА РПЦ
Обраќање на братството во Свето-Успенската Почаевска Лавра до Свјатејшиот Патријарх Кирил и Архиерејскиот Собор на Руската Православна Црква за истапување од „Светскиот совет на цркви“
До Неговата Светост
Свјатејшиот Кирил
Патријарх на Москва и цела Русија
15 ноември, 2017 г.
Братството на Свето-Успенската Почаевска Лавра најусрдо го молат врвот на јерархијата и Црквата за Нејзино истапување од „Светскиот совет на цркви“ и да престанат со учествување на нашата Црква во екуменистичкото движење.
Сите членови на „Светскиот совет на цркви“ (ССЦ), стапувајќи во него, ја прифаќаат Повелбата на ССЦ во која стои дека ниту една конфесија не ја поседува полнотата на Вистината. Според таа Повелба на ССЦ, полнотата на Вистината ќе настапи дури тогаш кога сите конфесии се соединат во една.
Сатанската замисла при основањето на ССЦ е содржана во создавање на една светска лажна црква и претстоечкото царство на антихристот, обединета, се разбира, не со Духот на Вистината и љубовта кон Бога, туку, напротив, со рамнодушност кон вистината и усвојување на духот на таткото на лагата со неговата имагинарна и лажна љубов. Документите и видео материјалите од оддржаните екуменистички средби и молитви не оставаат никаков сомнеж во нивната антихристијанска и сатанска природа, од отстапувањето на Православната Црква од Вистината, догмите и правилата усвоени на Вселенските Собори. Учествувајќи во „Светскиот совет на цркви“, нашата Црква со овој свој чин се согласува дека Таа не е Една, Света, Соборна и Апостолска Црква.
Заради тоа, самото отстапување на Руската Православна Црква од „Светскиот совет на цркви“ нема да значи Нејзина самоизолација, како што некои се обидуваат да утврдат, туку вистинско проповедување на неизменетиот Нов Завет. Не треба да се паѓа во прелест и да замислуваме дека ние имаме повеќе љубов од Апостолите. Свети Јован Богослов, апостолот на љубовта, не учи дека во својот дом не се прима, па дури и не се поздравува оној кој не донесува вистинско учење (Второ соборно послание на Светиот Апостол Јован, 10). Апостол Павле, кој повеќе од сите се потрудил во проповедување на Евангелието во целиот свет, исто така заповедува: „Бегај од човек еретик, откако еднаш и по вторпат го советуваш“ (Тит, 3, 10). Претставниците на Православните цркви, како што велат, ги „вразумувале“ еретиците не двапати, туку во текот на повеќе децении. Дали многумина се обратија? Зошто останатите учесници во ССЦ, според Повелбата на оваа организација, не ја сметаат Православната Црква за чувар на полнотата на Вистината. Поради тоа таквото „проповедување“ е бесполезно. И она што е најжално – а тоа е и големиот престап пред Бога – соблазнување и отпаѓање на верните чеда од Православната Црква заради нејзиното учество во такво движење.
Зарем нема други начини да се проповеда „Царството Божјо дојдено во сила“ (Мк. 9, 1) и вистинска Педесетница? Секако дека има.
Православната Црква, „столб и тврдина на вистината“ (1 Тим. 3, 15), веќе две илјади години им сведочи на сите „кои имаат уши да чујат“ (Мт. 13, 9) за благата вест со принесување на Господ Исус Христос. И никогаш Православната Црква заради проповедување на Евангелието не создавала заеднички организации со еретици, туку, напротив, ги чувала овците Христови од нивните отровни лажни учења. Со мајчинска љубов тагувајќи и плачејќи заради погибелта на еретиците, Црквата се моли за нивно обраќање. Црквата истовремено го исполнувала Христовиот Завет прво да се љуби Бог со сето свое срце и душа, а потоа ближниот! (Мт. 10, 37). Самиот Исус Христос, овоплотена Љубов, засведочи дека не донесе мир на земјата, туку меч (Мт. 10, 34), да ги раздели оние кои ја љубат вистината од оние кои ја прифатиле лагата. Многумина од оние кои го слушнале Неговото проповедување, не можеле да го прифатат учењето на Новиот Завет и си заминале. Но, оние кои се повикани со Отецот Небесен се утврдиле во вистината (Јн. 6, 66-69).
„Ученикот не е поголем од учителот“ (Мт. 10, 24). Тој е немоќен и е должен да се чува за да не го повлечат стихиите на овој свет за да не стане „сол безвкусна“ (Мт. 5, 13). И кога тоа ќе се исполни некои ќе не послушаат, како што Него Го послушаа, а некои ќе не прогонат, како што Него Го прогонија (Јн. 15, 20).
Во врска со ова, братството на Свето-Успенската Почаевска Лавра се обраќа и усрдно го моли јерархискиот врв на Руската Православна Црква за истапување на Нашата Православна Црква од „Светскиот совет на цркви“ и за прекинување на било какво учество во погибелното екуменистичко движење.
Владимир, Митрополит Почаевски
Викариј на Киевската Митрополија,
Намесник на Свето-Успенската Почаевска Лавра
со братството

IMG_2936
МИТРОПОЛИТ ПОЧАЈЕВСКИ ВЛАДИМИР – ПИСМО ПАТРИЈАРХУ КИРИЛУ И СА САБОРУ РПЦ
Обраћање братије Свето-Успењске Почајевске Лавре Свјатјејшем патријарху Кирилу и Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве о иступању из „Светског савета цркава“
Његовој Светости
Свјатјешјем Кирилу
Патријарху Московском и целе Русије
15 новембра 2017 г.
Братија Свето-Успењске Почајевске Лавре најусрдније моле врх јерархије и Архијерејски Сабор да испуне наш захтев и више пута упућиване апеле верних чеда наше Цркве о Њеном иступању из „Светског савета цркава“ и престанку учешћа наше Цркве у екуменистичком покрету.
Сви чланови „Светског савета цркава“ (ССЦ), ступајући у њега, прихватају Повељу ССЦ-а, у којој стоји да ни једна конфесија не поседује пуноћу Истине. Према тој Повељи ССЦ-а, пуноћа Истине наступиће тек када се све конфесије уједине у једну.
Сатанска замисао при оснивању „Светског савета цркава“ садржана је у стварању једне светске лажицркве и долазећег царства антихриста, уједињеној, наравно, не Духом Истине и љубављу према Богу, већ, напротив, равнодушношћу према истини и усвајањем духа оца лажи са његовом имагинарном и лажном љубављу. Документи и видео материјали са одржаних екуменистичких сусрета и молитава, не остављају никакву сумњу у њихову антихришћанску и сатанску природу, о одступању Православне Цркве од Истине, догмата и правила усвојених на Васељенским Саборима. Учествујући у „Светском савету цркава“, наша Црква овим својим чином саглашава се да Она није Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква.
Због тога, иступање Руске Православне Цркве из „Светског савета цркава“, неће значити Њену самоизолацију, као што неки покушавају да устврде, већ истинску проповед неизмењеног Новог Завета. Не треба падати у прелест и умишљати да ми имамо више љубави него Апостоли. Свети Јован Богослов, апостол љубави, учио је да се у кућу не прима па чак и не поздравља онај ко не доноси истинито учење (ср. 2. Јн.10). Апостол Павле, који се више од свих потрудио у проповеди Јеванђеља васцелом свету, такође заповеда: „Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се“ (Тит. 3, 10). Представници Православних Цркава су, како кажу, „уразумљивали“ јеретике не два пута, већ у току више деценија. Много их се обратило? Јер остали учесници ССЦ-а, према повељи ове организације, и не сматрају Православну Цркву чуварком пуноте Истине. Због тога је таква „проповед“ бескорисна. И оно што је најжалосније – а то је и велики преступ пред Богом, – саблажњавање и отпадање верних чеда од Православне Цркве због њеног учешћа у таквом покрету.
Зар нема других начина да се проповеда „Царство Божије које је дошло у сили“ (Мк. 9,1) и истинска Педеседница? Свакако да има.
Православна Црква, „стуб и тврђава истине“ (1. Тим. 3,15), већ две хиљаде година сведочи свима „који имају уши да чују“ (Мт. 13,9) о благој вести принесеном нам Господом Исусом Христом. И никада Православна Црква ради проповеди Јеванђеља није стварала заједничке организације са јеретицима, већ, напротив, чувала је овце Христове од њихових отровних лажних учења. С мајчинском љубављу тугујући и плачући због погибије јеретика, Црква се моли за њихово обраћање. Црква је истовремено испуњавала Христов Завет да се најпре љуби Бог свим срцем и душом, а затим ближњи! (Мт. 10,37). Сам Исус Христос, оваплоћена Љубав, засведочио је да није донео мир на земљу, него мач (Мт. 10,34), да раздвоји оне који љубе Истину од оних који су прихватили лаж. Многи од оних који су чули Његову проповед, нису могли да прихвате учење Новог Завета и отишли су. Но, они који су призвани Оцем Небеским утврдили су се у истини (Јн. 6, 66-69).
„Ученик није већи од учитеља“ (Мт. 10, 24). Он је немоћан и дужан је да се чува да га за собом не повуку стихије овога света, како не би постао „со обљутавела“ (Мт. 5, 13). И тек кад се то испуни неки ће нас послушати, као што су Њега послушали, а неки ће нас прогонити, као што су Њега прогоноли (Јн. 15,20).
У вези са овим братија Свето-Успењске Почајевске Лавре обраћају се и усрдно моле јерархијски врх Руске Православне Цркве за иступање Наше Православне Цркве из „Светског савета цркава“ и за прекидању било каквог учешћа у погибељном екуменистичком покрету.
__________________________
Владимир, митрополит почајевски,
Викарни кијевске митрополије,
Намесник Свето-Успењске Почајевске Лавре
са братијом

IMG_2936

Обращение братии Свято-Успенской Почаевской Лавры к Святейшему Патриарху Кириллу и Архиерейскому Собору Русской Православной Церкви о выходе из Всемирного Совета «церквей»
Его Святейшеству
Святейшему Кириллу
Патриарху Московскому и всея Руси

15 ноября 2017 г.
№ 37/К

Обращение братии Свято-Успенской Почаевской Лавры к
Святейшему Патриарху Кириллу и Архиерейскому Собору Русской
Православной Церкви о выходе из Всемирного Совета «церквей»
Братия Свято-Успенской Почаевской Лавры настоятельно просит Священноначалие и Архиерейский Собор удовлетворить наше прошение и неоднократные обращения верных чад нашей Церкви о выходе Ее, из Всемирного Совета «церквей» и о прекращении участия Нашей Церкви в экуменистическом движении.
Все члены Всемирного Совета «церквей», вступив в него, принимают Устав ВСЦ, который утверждает, что ни одна его конфессия не обладает полнотой Истины. Полнота Истины наступит, согласно этому Уставу ВСЦ, только тогда, когда все конфессии объединятся в одно целое.
Сатанинский замысел создания Всемирного Совета «церквей» заключается в построении единой мировой лжецеркви в грядущем царстве антихриста, объединенной, конечно, не Духом Истины и любовью к Богу, а, наоборот, равнодушием к истине и принятием духа отца лжи с его мнимой лжелюбовью. Документы и видеоматериалы происходящих экуменических встреч и молений не оставляют никакого сомнения в их антихристианской и сатанинской сущности, об отступлении Православной Церкви от Истины, догматов и правил утвержденных Вселенскими Соборами. Принимая участие во Всемирном Совете «церквей», Наша Церковь соглашается своим деянием что Она не является Единой Святой Соборной и Апостольской Церковью.
Поэтому выход Русской Православной Церкви из Всемирного Совета «церквей» будет не Ее самоизоляцией, как пытаются некоторые утверждать, а истинной проповедью неповрежденного Нового Завета. Не надо впадать в прелесть и воображать, что мы имеем больше любви, чем апостолы. Святой Иоанн Богослов, апостол любви, учил не принимать в дом и даже не приветствовать тех, кто не приносит истинного учения (2 Ин. 10). Апостол Павел, больше всех потрудившийся в проповеди Евангелия всему миру, также заповедовал «еретика, после первого и второго вразумления отвращаться» (Тит. 3, 10). Представители Православных Церквей вразумляли, как они утверждают, еретиков во Всемирном Совете «церквей» не дважды, а на протяжении десятилетий. Много ли обратилось? Ведь остальные участники ВСЦ и не считают, согласно Уставу этой организации, Православную Церковь хранящей полноту Истины. Поэтому такая «проповедь» безполезна. И, самое прискорбное, что это большое преступление перед Богом, соблазн и отпадение верных чад от Православной Церкви из-за участия Ее в таком движении.
Неужели нет других способов проповеди «Царствия Божия, пришедшего в силе» (Мк. 9, 1), и истинной Пятидесятницы? Конечно есть.
Православная Церковь, являясь «столпом и утверждением истины» (1Тим. 3, 15), на протяжении двух тысяч лет свидетельствует всем, «имеющим уши слышать» (Мф. 13, 9), о благой вести, принесенной нам Иисусом Христом. И никогда Православная Церковь для проповеди Евангелия не устраивала общих организаций с еретиками, а, наоборот, охраняла овец Христовых от их ядоносного лжеучения. С материнской любовью скорбя и плача о гибели еретиков, молясь об их обращении, Церковь в то же время исполняла Завет Христа сначала любить Бога всем сердцем и душой, а затем ближнего! (Мф. 10, 37). Сам Иисус Христос, воплощение Любви, засвидетельствовал, что принес на землю не мир, а меч (Мф. 10, 34), отделяющий возлюбивших Истину от приявших ложь. Многие из слушающих проповедь Его не могли вместить учения Нового Завета и отходили, но призванные Отцем Небесным утвердились в истине (Ин.6, 66-69).
«Ученик не выше учителя» (Мф. 10, 24). Он немощен и должен блюсти себя от увлечения стихиями мира сего, чтобы не стать «солью обуявшей» (Мф. 5, 13), и только тогда, по слову Спасителя, кто-то нас послушает, как Его послушали, а кто-то будет гнать, как Его гнали (Ин. 15, 20).
В связи с этим братия Свято-Успенской Почаевской Лавры обращается и настоятельно просит Священноначалие Русской Православной Церкви о выходе Нашей Православной Церкви из Всемирного Совета «церквей» и о прекращении всякого участия в экуменистическом пагубном движении.
Владимир, Митрополит Почаевский,
Викарий Киевской Митрополии,
Наместник Свято-Успенской Почаевской Лавры
с братией

This entry was posted in Екуменизам. Bookmark the permalink.

Comments are closed.